Kada je u pitanju ponašanje deteta u vrtiću, roditelji treba da se drže po strani. Sve do trenutka kada se podrška od njih zatraži.

mom-dad-son-video Game-conversation“Mama i tata imaju ulogu roditelja, a ne vaspitačice u vrtiću”, kaže pedagog Jelena Holcer. Odnosno, nije posao roditelja niti da umirujete drugo, niti svoje dete kada ono nije u njegovom vidokrugu. To je obaveza onih odraslih sa kojima tada dete provodi vreme. Sve dok se od roditelja ovakva vrsta saradnje ne zahteva, podrazumeva se da su oni o ponašanju svog deteta informisani, ali ne i pozvani da se uključe u rešavanje njegovih konflikata sa drugom decom. Postoji nekoliko važnih razloga zašto je po pitanju ponašanja deteta u vrtiću važno da se roditelji drže po strani. “Vi ste roditelj. Vaša uloga je, sama po sebi, veoma zahtevna i složena. Važno je da je što manje kombinujete sa ulogama ostalih odraslih iz detetove okoline”, ističe Jelena Holcer. Na primer, nemojte izigravati i tatu i mamu (“Ja sam mu i otac i majka”, često izgovaraju samohrane mame), niti baku, niti bilo koju drugu odraslu osobu za koju pretpostavljate da detetu nedostaje. Važnije je da dete odrasta uz postojanu, stabilnu, i u njegovom životu maksimalno prisutnu mamu, nego uz površno prisutnu mamu koja povremeno “glumata” da je i baka, i drugarica, i vaspitačica iz vrtića.
Autoritet roditelja je samo njegov.
Međutim, u slučaju da vaspitačica zatraži vašu podršku, “uskočite” i u njenu ulogu – da svoje dete umirujete, kažnjavate, regulišete njegovo ponašanje u vrtiću. Najpre, treba saslušati šta ima da kaže vaspitačica. Njeno mišljenje je važno, jer se mnoga deca na različit način ponašaju u kući, a na drugi način u vrtiću. To nije neobično, s obzirom da je različita atmosfera, osećanje zaštićenosti, broj odraslih osoba u okruženju, ali ponajviše su različite granice dopuštenog ponašanja u kući i u vrtiću. Drugim rečima, kako se njihovo dete ponaša u vrtiću, roditelji možda i ne znaju, jer njegovo ponašanje u kući može biti sasvim različito. Ukoliko vaspitačica ili, eventualno, roditelji deteta koje je udareno, zatraže vaše učešće, ono što se od vas tada očekuje jeste da podržite autoritet vaspitačice, ali i da utičete na ponašanje svog deteta ubuduće. Odnosno, potrebno je da sa njim porazgovarate. Pitajte ga zašto je udarilo to dete, proniknite u njegove razloge (čak i ukoliko nije verbalno vešto da vam ih na takav način saopšti), ali obuzdajte svoje reakcije vikanja ili kažnjavanja. Naime, socijalna inteligencija se, takođe, uči.
“Neophodno je da se deca što više osamostale u rešavanju svojih konflikata i sukoba sa vršnjacima. Zapravo, to je jedan od najvažnijih razloga zašto ste dete i upisali u vrtić. Samo u kontaktu sa vršnjacima, ono može razvijati potrebnu socijalnu inteligenciju, naučiti ne samo da razgovara i dogovora se, već i da se svađa, miri, brani, napada”, kaže pedagog Jelena Holcer.